Bajkovite predele koje prikazuje Miroslav Radović inspirišu elementi koje srećemo u neukaljanoj prirodi Srbije – slap, potok, žubor vode, plićak, brzak, kapija, zemlja, voda, kamen, staza, trava, proplanci, livade, šume, drvo, žbun, taraba, plot, cigla, vatra, toplota, dimnjak, ognjište, otvoren prozor… Sa njegovih slika greje nas toplota zavičaja, sećanja na tradicionalno srpsko selo i vodenicu iz koje skoro da možete čuti zvuk mlevenja žita… Za svoje slike kaže da “nose poruku da život vredi živeti i uživati u onoj sredini koja ti je od Boga data, i sve što je potrebno možeš naći tu oko sebe, samo ga treba spoznati.