Biografija - Aleksandar Saša Obradović - slikar i umetnik
Aleksandar Saša Obradović, rođen 1955. godine u Beogradu, jedan je od naših slikara koji je u umetnosti celoga života. Od detinjstva je njegov talenat prepoznat i negovan, uprkos tome što mu je veći deo porodice bio uspešan u oblasti stomatologije. Počeci razvoja njegovog umetničkog izraza vezani su za njegovog dedu, koji je bio muzičar, sveštenik, profesor filozofije, ali i odličan, iako samouki, slikar.
Osim dede, Sašu je ubrzo, u školi, primetio i njegov nastavnik likovnog, Branislav Jovanović, koji je dodatno uticao na to da Sašina porodica prihvati i podrži njegov razvoj u slikarstvu. Već u to vreme, Sašini radovi su se često isticali u školi, zbog njegove bujne mašte, slobode i kreativnosti.
Saša je marljivo radio od ranih godina, puno je slikao, takođe učio od različitih vrsnih umetnika, između ostalog, tu su bili Božidar Boža Prodanović, Mladen Srbinović, Dragutin Avramovski Gute… Uz to, zbog velikog broja selidbi, sticao je iskustvo u različitim obrazovnim institucijama - umetnička srednja škola u Novom Sadu, pa u Skoplju, studije na Univerzitetu u Beogradu koje je završio 1980. godine, a zatim i veliki broj izložbi na prostorima sada bivše Jugoslavije - Rijeka, Rab, Novi Sad, Beograd, Niš, Skoplje…
Umešnost i širina ovog slikara ogledaju se i u tome što je on tokom svog obrazovanja i rada prošao kroz mnoge različite stilove, paralelno pekući zanat, i istražujući i nalazeći različite forme za svoj umetnički izraz - tu su grafika (prvenstveno tehnika suvom iglom), sfumato, nadrealizam, portreti, simbolizam…
Tako recimo, Saša je kreirao veliki broj slika sfumato tehnikom, koja podrazumeva forme koje izranjaju iz silueta, umesto iz jasnih i snažnih, očiglednih kontura. U pitanju su igre svetlosti i senke, svetlog i tamnog.
Osim dede, Sašu je ubrzo, u školi, primetio i njegov nastavnik likovnog, Branislav Jovanović, koji je dodatno uticao na to da Sašina porodica prihvati i podrži njegov razvoj u slikarstvu. Već u to vreme, Sašini radovi su se često isticali u školi, zbog njegove bujne mašte, slobode i kreativnosti.
Saša je marljivo radio od ranih godina, puno je slikao, takođe učio od različitih vrsnih umetnika, između ostalog, tu su bili Božidar Boža Prodanović, Mladen Srbinović, Dragutin Avramovski Gute… Uz to, zbog velikog broja selidbi, sticao je iskustvo u različitim obrazovnim institucijama - umetnička srednja škola u Novom Sadu, pa u Skoplju, studije na Univerzitetu u Beogradu koje je završio 1980. godine, a zatim i veliki broj izložbi na prostorima sada bivše Jugoslavije - Rijeka, Rab, Novi Sad, Beograd, Niš, Skoplje…
Umešnost i širina ovog slikara ogledaju se i u tome što je on tokom svog obrazovanja i rada prošao kroz mnoge različite stilove, paralelno pekući zanat, i istražujući i nalazeći različite forme za svoj umetnički izraz - tu su grafika (prvenstveno tehnika suvom iglom), sfumato, nadrealizam, portreti, simbolizam…
Tako recimo, Saša je kreirao veliki broj slika sfumato tehnikom, koja podrazumeva forme koje izranjaju iz silueta, umesto iz jasnih i snažnih, očiglednih kontura. U pitanju su igre svetlosti i senke, svetlog i tamnog.
Kula na Gardošu, 1987.
Betine, 1988.
Nebojšina kula, 1988.
Osim tog perioda, za Sašu je veoma značajan i produktivan period kada se najviše ugledao na Salvadroa Dalija i Ljubu Popovića, kada je njegov umetnički izraz sve više poprimao nadrealističke note.
Razvojni put jedne ribe, 1995.
Alisa u zemlji čuda, 1995.
Rađanje meduze, 2009.
Jedan od istaknutih motiva u ovom periodu jeste kovač riba.
Ja, 2003
Jedna od upečatljivijih slika iz ovog perioda, a puna emotivnog naboja i za samog autora, jeste slika dve žene upletene jedna u drugu, a koje reprezentuju tadašnji rat u Bosni - dve sestre, svaka okrenuta svojoj svetinji. Kako sam autor to opisuje, u pitanju je rat između dva naroda, ali oni su na neki način kao sijamski blizanci - ne mogu jedni bez drugih, a sticajem okolnosti, postavljaju se kao najveći neprijatelji.
Nasilno kidanje jednog bića, 2003.
Osim navedenih, još jedan od važnih motiva ovog autora, koji se provlači kroz njegove radove već godinama, a akutelan je i danas, jeste simbolika devojke iz profila, obično sa velom preko glave - ovaj profil uglavnom predstavlja muzu ili pak odražva nevinost, u serijama slika “Vera, nada, ljubav”.
Neraskidiva prošlost, 1997.
Jedna od poslednjih izložbi, tačnije međunarodna kolonija, na kojoj je autor bio gost, kao i njegova supruga, održana je u Alenu, gde je nastala i jedna do slika iz navedenog “žanra”, koja je prikazivala profil devojke i najstariju kuću u Alenu.
Muza Alena, 2003.
Za svoje umetničko stvaralaštvo, Aleksandar je dobio brojne nagrade. Takođe, imao je samostalne izložbe u Norveškoj i Švajcarskoj, a učestvovao je i na velikom broju drugih. Ipak, ono što ostavlja najsnažniji utisak o njemu, jeste njegov veoma dugačak staž, bogat raznim stilovima, promišljanjem, simbolima i verom - verom u život, u iskrenost i autentičnost.
Umetnik i slikar Aleksandar Saša Obradović izlaže svoje radove u našoj galeriji Fine Art Serbia. POGLEDAJTE.