Vladimir Veličković (Beograd, 11. avgust 1935 — Split, 29. avgust 2019) bio je jedan od najeminentnijih srpskih slikara i predstavnik nove (moderne) figuracije i član van radnog sastava SANU od 12. decembra 1985. godine. Završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Od 1962. do 1963. godine bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Seli se u Pariz 1966. godine. Za profesora na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu je izabran 1983. godine i na tom mestu ostaje do 2000. Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1985. godine. Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem iz oblasti kulture i umetnosti, Commandeur dans l'ordre des Arts et des Lettres. Izložbe priređuje od 1951. godine. Izlagao je u većem broju zemalja Evrope i Amerike. Izabran je 7. decembra 2005. za člana francuske Akademije lepih umetnosti (franc. Académie des beaux-arts) u odeljenju za slikarstvo. Dana 2. novembra 2006. promovisan je za počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu. Predavao je kao gostujući profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. U aprilu 2007, Veličković je odlikovan francuskim Ordenom legije časti. U maju 2013. godine je imao izložbu u Galeriji SANU, u istoj galeriji imao je izložbu 2002. godine. Na izložbi iz 2002. motivi su bili vezani za gavrane koji su na zemlji, a 2013. za gavrane koji su poleteli.