Street art – Ulična umetnost kao globalni fenomen

„Naučeni smo da razumevamo istoriju umetnosti kao vrhunac jedne vremenske epohe. Ali u isto vreme, oduvek je postojalo nešto van zvanične istorije umetnosti, slobodna i neposlušna umetnost, koja zauzima mesto, ne na kupolama velikih crkava ili u galerijskim kolekcijama, već na ulici.“

Jonas Stal, kritičar umetnosti

Street art, u doslovnom prevodu – ulična umetnost, jedan je od najraširenijih pravaca/oblika umetnosti. Unutar urbanih sredina, ako se osvrnete ka bilo kom javnom zidu, teško da nećete primetiti sprejem ispisani nadimak, nalepnicu, ili pak umetničku zidnu sliku/mural velikog formata. Ulična umetnost već decenijama doživljava svoju transformaciju. U svojoj srži, prožeta potpunom slobodom izražaja, nailazila je na nerazumevanje kao jedan novi umetnički pravac, te se na početku smatrala vandalizmom. Danas, ulična umetnost se preselila u velike ugledne galerije, gde ulični umetnici uživaju prihvatanje u umetničkim krugovima.

Ulična umetnost nastaje iz potrebe da se sama umetnost učini prihvatljivom širim masama, kao i da se razbije stigma da je umetnost rezervisana samo za određeni sloj društva. Kroz istoriju možemo videti da se čovekova potreba da pokaže pripadnost zajednici odvijala na ulici. Pobune protiv vladajućeg režima u vidu protesta zauzimaju mesto na ulici još u srednjem veku. Ulica, kao „slobodna zona“ običnog malog građanina je oduvek medij kroz koji se čuje njegov glas.

Imajući u vidu kreativnost uma, kao fundamentalni pokretač čoveka i izvor njegove inspiracije, stvara se potreba da se umetnost na jedan način oslobodi okova rezerviranosti i konzumerizma. Prosto rečeno, umetnici komuniciraju sa društvom putem novoizabranog medija – grada i svih njegovih javnih površina. Socio-politički problemi, konzumerizam, te zaštita životne sredine su neka od glavnih pitanja koja se provlače kroz uličnu umetnost.

Po mišljenju mnogih velikih uličnih umetnika, umetnost treba da bude u formi opozicije, a glas umetnika refleksija društva u kom živimo. „Slikarsko platno“ uličnih umetnika su mnoge javne površine: zgrade, ograde, mostovi, zidovi, klupe po parkovima. Raznolikost površina ima jednostavnu nameru: da se umetnost učini dostupnom širokom spektru posmatrača, bez obzira na pol, uzrast i status u društvu. Umetničko delo nastalo na javnoj površini nema vlasništvo, niti se može kupiti, a izloženo je svim slojevima društva.

Predgrađe Njujorka – grafiti umetnost kao začetak street art -a

Početkom 70-ih godina prošlog veka, u predgrađu Njujorka, Los Anđelesa i Filadelfije se pojavljuje graffiti art – umetnost pisanja grafita, tj. stilizovano ispisivanje slova u bojama koristeći razne stilove. Graffiti umetnost jeste temelj današnje ulične umetnosti kakvu poznajemo, s tim da je bitno napomenuti da se ulična umetnost razvijala u mnogo pravaca. Prvi grafiti nastaju na ulicama Bruklina, gde marginalizovane grupe afroamerikanaca kreću svoje prve korake umetničkog izražaja na javnim površinama. Grafiter po imenu Donald Vajt jedan je od prvih umetnika iz Njujorka koji počinje ispisivati nadimak Dondi po napuštenim obektima, sporednim uličicama i vozovima. I dan danas, još uvek se možete voziti podzemnom železnicom i naići na njegova i dela njegovih prijatelja.

Dakle, grafiti kultura raste i razvija se kao glas marginalizovanih grupa u želji da se umetnički izraze i pokažu svoje umetničke sposobnosti. Tzv. „tagiranje“ (eng. tagg – oznaka), postaje nova umetnička forma, te ispisivanje imena na vagonu voza postaje jedan vid komunikacije između umetnika, ali vrlo brzo se fokusira i na komunikaciju između umetnika i društva. Linija iz Bruklina za Harlem postaje najatraktivnija za umetnike zbog toga što prolazi kroz ceo grad, te se tako rađa jedna potpuno nova umetnička scena.

Kao što je pomenuto, street art je skoro polovinu svog postojanja bio okarakterisan kao vandalizam, te su umetnici od samog početka pa sve do ranih 2000-ih imali mnogo poteškoća u stvaranju. Zakon nije bio naklonjen ilegalnom crtanju na javnim površinama, te su neretko umetnici imali probleme sa zakonom. Nastajanje ulične umetnosti samim tim se odvija u tajnosti, gde se paralelno razvijaju načini brze egzekucije, obično u kasnim noćnim satima. Crtanje preko šablona (tzv. stencil art – od eng. reči stencil – šablon), posteri i nalepnice postaju popularni alati kojima se stvara ulična umetnost.

Ulični umetnici danas pronalaze načine da izlažu u galerijama. Mnoge nevladine organizacije daju prostor uličnim umetnicima kao deo svoje kampanje. Takav primer je američki umetnik, pionir ulične umetnosti, Keith Harring, koji sarađuje na projektima koji osvešćuju o problemu AIDS-a, moderne pošasti 90-ih godina u svetu. Njegovi crteži kartuniziranih likova ispunjenih vibrantnim bojama ga najviše razlikuju od njegovih prethodnika. Zajedno sa Žan Mišel Baskijatom, neo-ekspresionistom 80-ih godina prošlog veka, donosi uličnu umetnost u široku žižu javnosti i interesovanja.

Popularizacija street art-a

„Bulet Hole Bust“, 2006. by Banksy

Teško da se može govoriti o uličnoj umetnosti, a da se ne pomene misteriozni umetnik iz Bristola, popularnog nadimka Banksi. Njegov politički aktivizam i kritika društva oblikuje današnju savremenu umetnost, a njegov rad u jednu ruku postaje simbol slobode i otpora. Jedan je od prvih umetnika čiji rad dolazi na velika vrata galerija, kao i na globalno tržište umetnosti. Od običnog dečaka sa konzervom spreja, njegovi šabloni se danas mogu naći svuda po svetu, a smatra se i začetnikom gerila umetnosti (u Americi ponekad nazvanoj i post-grafiti umetnost). Snaga poruka koje šalje Banksy kroz svoj rad je značajno doprinela popularnosti ulične umetnosti u modernom društvu. Neki od njegovih radova dostižu i milionske cene te su deo kolekcija slavnih ličnosti širom sveta.

Razvijenost tehnologije, tj. dostupnost pametnih telefona je odigrao veliku ulogu u dokumentovanju ulične umetnosti. Većina umetnika ima društvene mreže koje su glavni alat za eksponiranje svog rada, gde ne samo da mogu dopreti do mnoštva ljudi, već to mogu i u veoma kratkom vremenu. Osim toga, ulična umetnost ima svoje mesto u modernom društvu. Danas postoje mnogi festivali ulične umetnosti gde sami gradovi, kao i mnoge nevladine organizacije podržavaju ovu aktivnost, a sve u cilju ulepšavanja grada i njegovih javnih površina.

Prošetajte se svojim kvartom i osvrnite se oko sebe. Možda pronađete neku simpatičnu poruku koja će vas bar nasmejati i popraviti vam dan.